У причи старој као време, два уморна путника нашла су се у срцу Кине, њихово путовање преплављено опасношћу и неизвесношћу.Како је сунце залазило и спустио се мрак, напетост између њих постала је опипљива.Њихове очи закључане, њихова тела жудела једно за другим додирима.Тишина је била заглушујућа, али њихова жеља била је гласнија од било које речи.Човек, са својим изрезбареним телом и ватреном страшћу, први је прекинуо тишину.Његове руке су лутале преко њених меких облина, пратећи сваку контуру њеног тела.Његови удаси су постајали тежи, његов додир је инсистинтнији.Жена, својом егзотичном лепотом и мистериозним привлачењем, узвратила је његовим напретцима. Тихо је застењала, а њено тело се извијало под његовим додиром. Њихова тела су се кретала у савршеној хармонији, а њихови крици задовољства одјекивали су пустим пејзажом. Човек није проговорио ни реч, али његов кинески глас био је довољан да пренесе његову жељу. Жена, изгубљена у тренутку, препустила се сваком његовом хиру. Њихова тела су се преплитала, створили су симфонију страсти која је одјекнула током ноћи. Ово није био само сексуални сусрет, била је то прича стара колико и време, сведочанство безвременске привлачности страсти и жеље.