Емили Аддисон, спарна лисица са чудном цртом, дуго је гајила примамљив сан да је везана и беспомоћна, сваки њен покрет на милост и немилост свог перверзног господара. Коначно је стигао дан када се њена еротска фантазија материјализовала. Нашла се везаних очију, руку и ногу сигурно везаних, његовог раширеног орла у примамљивом призору. Његов заточеник, мистериозна фигура обучена у кожу, лице скривено маском, уживао је у игрању са сваким осећајем. Он је обраћао пажњу на Емилине осетљиве нијансе, задиркујући је и примамљујући је конопцем за међуножје, његове мајсторске руке које раде своју магију. Поглед на њу, везану и беспомоћну, њену жељу, био је довољан да излуди сваког мушкарца од пожуде. Али ово није било само о задовољству, већ о моћи, доминацији и узбуђењу потере. И, како је открио у својим садистичким играма, Емили је могла само да се преда је преда се препусти, њено тело реагујући на ватрећи додирне страсти са ватрећом судбином страшћу.